'Idh Ra'á Nārāan Faqā la Li'hlihi A m kuth ū 'Inn ī 'Ā nastu Nārāan La`allī 'Ā tīkum Minhā Biqabasin 'Aw 'Ajidu `Alá A n -Nā r i Hud áan 020-010 У оловни кўрган чоғида ўз аҳлига: »Туриб туринглар, мен оловни кўрдим, шояд сизга ундан чўғ келтирсам ёки олов бошида йўл кўрсатувчини топсам«, деди. (Ояти каримада Мусо алайҳиссалом Мадяндан Мисрга келаётганларида рўй берган ҳодиса баён этилмоқда.) إِذْ رَأَى نَاراً فَقَا لَ لِأهْلِهِ ا مْكُثُو ا إِ<
Falamm ā 'Atāhā Nūdī Yā Mūsá 020-011 Бас, у(олов)га келганида, нидо қилинди: «Эй Мусо. فَلَمّ َا أَتَاهَا نُودِي يَامُوسَى
'Inn ī 'Anā Rab buka Fākh la` Na`layka 'Inn aka Bil-Wā di A l-Muqad dasi Ţūáan 020-012 Албатта, Мен Ўзим сенинг Роббингдирман. Кавушларингни еч. Чунки сен муқаддас Туво водийсидасан». إِنّ ِي أَنَا رَبُّكَ فَاخْلَعْ نَعْلَيْكَ إِنّ َكَ بِا لْوَا دِ ا لْمُقَدَّسِ طُو ىً
Wa 'Anā A kh tartuka Fāstami` Limā Yūĥá 020-013 Мен сени ихтиёр қилиб олдим. Ваҳий қилинадиган нарсага қулоқ ос. وَأَنَا ا خْتَرْتُكَ فَاسْتَمِعْ لِمَا يُوحَى
'Inn anī 'Anā A l-Lahu Lā 'Ilā ha 'Illā 'Anā Fā`bud nī Wa 'Aqimi A ş-Şalāata Lidh ikr ī 020-014 Албатта, Мен, Ўзим, Аллоҳдирман. Мендан ўзга илоҳ йўқ. Бас, Менга ибодат қил ва мени зикр этиш учун намозни тўкис адо эт. إِنّ َنِي أَنَا ا للَّهُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنَا فَاعْبُد ْنِي وَأَقِمِ ا لصَّلاَةَ لِذِكْر ِي
'Inn a A s-Sā`ata 'Ā tiyatun 'Akā du 'Ukh fīhā Lituj zá Kullu Nafsin Bimā Tas`á 020-015 Албатта, (қиёмат) соати келгувчидир. Ҳар бир жон саъйи-ҳаракатига яраша жазо олиши учун уни махфий тутурман. إِنّ َ ا لسَّاعَةَ آتِيَةٌ أَكَا دُ أُخْفِيهَا لِتُج ْزَى كُلُّ نَفْسٍ بِمَا تَسْعَى
Falā Yaşud dann aka `Anhā Man Lā Yu'uminu Bihā Wa A ttaba`a Hawā hu Fatard á 020-016 Ҳаргиз сени унга иймон келтирмайдиганлар ва ҳавойи нафсига эргашганлар ундан тўсмасинлар. У ҳолда ҳалок бўласан». فَلاَ يَصُدَّنّ َكَ عَنْهَا مَن ْ لاَ يُؤْمِنُ بِهَا وَا تَّبَعَ هَوَا هُ فَتَرْدَى
Wa Mā Tilka Biyamīnika Yā Mūsá 020-017 «Эй Мусо, қўлингдаги нима?» وَمَا تِلْكَ بِيَمِينِكَ يَامُوسَى
Qā la Hiya `Aşā ya 'Atawakka'u `Alayhā Wa 'Ahush sh u Bihā `Alá Gh anamī Wa Liya Fīhā Ma'ā r ibu 'Ukh rá 020-018 У: «Бу асоимдир, унга суянаман, у билан қўйларимга (барг) қоқиб бераман ва унда менинг бошқа ишларим бор», деди. قَا لَ هِيَ عَصَا يَ أَتَوَكَّأُ عَلَيْهَا وَأَهُشُّ بِهَا عَلَى غَنَمِي وَلِيَ فِيهَا مَآر ِبُ أُخْرَى
Qā la 'Alqihā Yā Mūsá 020-019 У зот: «Эй Мусо, уни ташла», деди. قَا لَ أَلْقِهَا يَامُوسَى
Fa'alqāhā Fa'idh ā Hiya Ĥayyatun Tas`á 020-020 Бас, уни ташлади. Бирдан у(асо) илон бўлиб юра бошлади. فَأَلْقَاهَا فَإِذَا هِيَ حَيَّةٌ تَسْعَى
Qā la Kh udh /hā Wa Lā Takh af Sanu`īduhā Sīratahā A l-'Ū lá 020-021 У зот: «Уни ол, қўрқма. Биз уни аввалги ҳолига келтирамиз. قَا لَ خُذْهَا وَلاَ تَخَفْ سَنُعِيدُهَا سِيرَتَهَا ا لأُ ولَى
Wa A đmum Yadaka 'Ilá Janāĥika Takh ruj Bayđā 'a Min Gh ayr i Sū 'in 'Ā yatan 'Ukh rá 020-022 Қўлингни қўлтиғингга тиқ, ёмонликсиз оппоқ бўлиб чиқади. Бу бошқа бир мўъжизадир. (Қўл оппоқ бўлди, аммо бу оқликда ёмонлик йўқдир. Яхшилик бор. Жуда чиройли бўлиб кўринади. Бундай бўлиши сенинг Пайғамбар эканлигингни тасдиқловчи асодан кейинги яна бир мўъжизадир.) وَاضْمُمْ يَدَكَ إِلَى جَنَاحِكَ تَخْرُج ْ بَيْضَا ءَ مِنْ غَيْر ِ س&z
Linur iyaka Min 'Ā yātinā A l-Kub rá 020-023 Биз сенга буюк мўъжизаларимизни кўрсатиш учун(шундай қилдик). لِنُر ِيَكَ مِن ْ آيَاتِنَا ا لْكُب ْرَى
A dh /hab 'Ilá Fir `awna 'Inn ahu Ţagh á 020-024 Сен Фиръавнга бор, албатта у туғёнга кетди», деди. ا ذْهَب ْ إِلَى فِرْعَوْنَ إِنّ َهُ طَغَى
Qā la Rab bi A sh raĥ Lī Şad r ī 020-025 У: «Эй Роббим, менинг қалбимни кенг қил. قَا لَ رَبِّ ا شْرَحْ لِي صَد ْر ِي
Wa Yassir Lī 'Am r ī 020-026 Менинг ишимни осон қил. وَيَسِّرْ لِي أَمْر ِي
Wa A ĥlul `Uq datan Min Lisānī 020-027 Тилимдаги тугунни ечгин. وَاحْلُلْ عُق ْدَةً مِن ْ لِسَانِي
Yafqahū Qawlī 020-028 Сўзимни англасинлар. يَفْقَهُوا قَوْلِي
Wa A j `al Lī Wazīrāan Min 'Ahlī 020-029 Менга ўз аҳлимдан бир вазир қилиб бер. وَاج ْعَل ْ لِي وَزِيراً مِنْ أَهْلِي
Hārū na 'Akh ī 020-030 Оғам Ҳорунни. هَارُو نَ أَخِي
A sh dud Bihi 'Azr ī 020-031 У билан белимни қувватла. ا شْدُد ْ بِهِ أَزْر ِي
Wa 'Ash r ik/hu Fī 'Am r ī 020-032 Уни ишимга шерик айла. وَأَشْر ِكْهُ فِي أَمْر ِي
Kay Nusab biĥaka Kath īrāan 020-033 Сенга кўп тасбиҳ айтишимиз учун. كَيْ نُسَبِّحَكَ كَثِيراً
Wa Nadh kuraka Kath īrāan 020-034 Ва Сени кўп зикр қилишимиз учун. وَنَذْكُرَكَ كَثِيراً
'Inn aka Kun ta Binā Başīrāan 020-035 Албатта, Сен Ўзинг бизни кўриб турувчи эдинг», деди. إِنّ َكَ كُن ْتَ بِنَا بَصِيراً
Qā la Qad 'Ū tī ta Su'ulaka Yā Mūsá 020-036 У зот: «Эй Мусо, сенга сўраганинг берилди», деди. (Бир оғиз гап билан ҳал қилиб қўйди. Нимани сўраган бўлсалар, берди.) قَا لَ قَد ْ أُ وتِي تَ سُؤْلَكَ يَامُوسَى
Wa Laqad Manann ā `Alayka Marratan 'Ukh rá 020-037 «Батаҳқиқ, Биз сенга бошқа марта ҳам неъмат берган эдик. (Яъни, ҳозир берган неъматларимиздан бошқа ҳам неъмат берган эдик.) وَلَقَد ْ مَنَنّ َا عَلَيْكَ مَرَّةً أُخْرَى
'Idh 'Awĥaynā 'Ilá 'Umm ika Mā Yūĥá 020-038 Ўшанда онангга илҳом қилинадиган нарсани илҳом қилган эдик. إِذْ أَوْحَيْنَا إِلَى أُمّ ِكَ مَا يُوحَى
'Ani A q dh ifī hi Fī A t-Tābū ti Fāq dh ifī hi Fī A l-Yamm i Falyulqihi A l-Yamm u Bis-Sāĥili Ya'kh udh /hu `Adū wun Lī Wa`adū wun Lahu Wa 'Alqaytu `Alayka Maĥab batan Minn ī Wa Lituşna`a `Alá `Ayni 020-039 «Уни тобутга сол, уни эса, дарёга ташла. Дарё уни соҳилга отсин. Уни Менинг душманим ва унинг душмани оладир», дедик. Ва сенга Ўзимдан муҳаббат солдим. Буни Менинг кўз олдимда етиштирилишинг учун (қилдим). (Мусонинг онаси Аллоҳ берган илҳом билан уни сандиққа солиб, сувга оқизиб юборади. Мусонинг Ўз кўзи остида вояга етиш
'Idh Tam sh ī 'Ukh tuka Fataqū lu Hal 'Adullukum `Alá Man Yakfuluhu Faraja`nā ka 'Ilá 'Umm ika Kay Taqarra `Aynuhā Wa Lā Taĥzana Wa Qatalta Nafsāan Fanaj jaynā ka Mina A l-Gh amm i Wa Fatann ā ka Futūnāan Falabith ta Sinī na Fī 'Ahli Mad yana Th umm a Ji'ta `Alá Qadar in Yā Mūsá 020-040 Ўшанда опанг юриб бориб: «У (Мусо)ни кафилликка оладиганларга далолат қилайми?« деган эди. Бас, Биз сени кўзи қувониши ва хафа бўлмаслиги учун онангга қайтардик. Ва бир жонни ўлдирдинг. Бас, Биз сени ғамдан қутқардик ва турли синовлар ила синадик. Сўнгра Мадян аҳли ила йилларга қолдинг ва тақдирга биноан келдинг, эй Мус
Wa A şţana`tuka Linafsī 020-041 Мен сени Ўзим учун танладим. (Яъни, Пайғамбар қилиб олдим. Кейин эса, Пайғамбарлик вазифасига оид топшириқлар берилди:) وَاصْطَنَعْتُكَ لِنَفْسِي
A dh /hab 'An ta Wa 'Akh ū ka Bi'ā yātī Wa Lā Taniyā Fī Dh ikr ī 020-042 Сен ва оғанг мўъжизаларимни олиб боринглар ва Мени зикр этишда сусткашлик қилманглар. ا ذْهَب ْ أَن ْتَ وَأَخُو كَ بِآيَاتِي وَلاَ تَنِيَا فِي ذِكْر ِي
A dh /habā 'Ilá Fir `awna 'Inn ahu Ţagh á 020-043 Фиръавнга боринглар! Чунки, у туғёнга кетди. ا ذْهَبَا إِلَى فِرْعَوْنَ إِنّ َهُ طَغَى
Faqūlā Lahu Qawlāan Layyināan La`allahu Yatadh akkaru 'Aw Yakh sh á 020-044 Бас, унга юмшоқ сўз айтинглар. Шояд эсласа ёки қўрқса». (Юмшоқ сўз тасир қилиши мумкин. Юмшоқ сўз кофирни ва туғёнга кетган шахсни ҳам мулойим қилиб қўйиши мумкин. Шояд Фиръавн ҳам ўзига келиб, инсоф қилса.) فَقُولاَ لَهُ قَوْلاً لَيِّناً لَعَلَّهُ يَتَذَكَّرُ أَوْ يَخْشَى
Qālā Rab banā 'Inn anā Nakh ā fu 'An Yafruţa `Alaynā 'Aw 'An Yaţ gh á 020-045 Икковлари: «Эй Роббимиз, биз унинг тезда бизга ёмонлик қилишидан ёки ҳаддан ошишидан қўрқамиз», дедилар. قَالاَ رَبَّنَا إِنّ َنَا نَخَا فُ أَن ْ يَفْرُطَ عَلَيْنَا أَوْ أَن ْ يَط ْغَى
Qā la Lā Takh āfā 'Inn anī Ma`akumā 'Asma`u Wa 'Ará 020-046 У зот: «Қўрқманглар! Албатта, Мен сизлар биланман, эшитаман ва кўраман», деди. قَا لَ لاَ تَخَافَا إِنّ َنِي مَعَكُمَا أَسْمَعُ وَأَرَى
Fa'tiyā hu Faqūlā 'Inn ā Rasūlā Rab bika Fa'arsil Ma`anā Banī 'Isrā 'ī la Wa Lā Tu`adh dh ib hum Qad Ji'nā ka Bi'ā yatin Min Rab bika Wa A s-Salā mu `Alá Mani A ttaba`a A l-Hud á 020-047 Бас, унинг олдига боринглар ва унга: «Албатта, биз Роббингнинг Пайғамбарларимиз, Бани Исроилни биз билан қўйиб юбор. Уларни азоблама. Батаҳқиқ, биз сенга Роббингдан мўъжиза келтирдик. Ҳидоятга эргашган кимсага салом бўлур. فَأْتِيَا هُ فَقُولاَ إِنّ َا رَسُولاَ رَبِّكَ فَأَرْسِلْ مَعَنَا بَنِي إِسْرَا ئِي لَ وَلاَ تُعَذِّب ْهُمْ قَ 'Inn ā Qad 'Ū ĥiya 'Ilaynā 'Ann a A l-`Adh ā ba `Alá Man Kadh dh aba Wa Tawallá 020-048 Албатта, бизга ваҳий қилиндики, ёлғонга чиқарганларга ва юз ўгириб кетганларга шубҳасиз азоб бўлур», денглар. إِنّ َا قَد ْ أُ وحِيَ إِلَيْنَا أَنّ َ ا لْعَذَا بَ عَلَى مَن ْ كَذَّبَ وَتَوَلَّى
Qā la Faman Rab bukumā Yā Mūsá 020-049 У: «Эй Мусо, икковингизнинг Роббингиз ким?» деди. قَا لَ فَمَن ْ رَبُّكُمَا يَامُوسَى
Qā la Rab bunā A l-Ladh ī 'A`ţ á Kulla Sh ay'in Kh alqahu Th umm a Had á 020-050 У: «Бизнинг Роббимиз ҳар нарсага ўз яратилишини берган ҳамда уни ҳидоятга солган зотдир», деди. قَا لَ رَبُّنَا ا لَّذِي أَعْطَى كُلَّ شَيْءٍ خَلْقَهُ ثُمّ َ هَدَى
Qā la Famā Bā lu A l-Qurū ni A l-'Ū lá 020-051 У: «Ўтган асрларнинг ҳоли недир?» деди. قَا لَ فَمَا بَا لُ ا لْقُرُو نِ ا لأُ ولَى
Qā la `Ilmuhā `In da Rab bī Fī Kitā bin Lā Yađillu Rab bī Wa Lā Yan sá 020-052 У: «Уларнинг илми Роббим ҳузурида, китобдадир. Роббим адашмас ва унутмас. (Яъни, ўтган асрлар ҳақидаги барча илм Роббим ҳузуридаги китобда ёзилгандир. Қанча асрлар ўтиб, қанча одамлар яшаб, нима ишлар қилган бўлсалар, ҳамма-ҳаммаси Роббим ҳузурида турибди, китобда ёзилган. Шунга қараб жазолайди ёки мукофотлайди.) Al-Ladh ī Ja`ala Lakumu A l-'Arđa Mahdāan Wa Salaka Lakum Fīhā Subulāan Wa 'An zala Mina A s-Samā 'i Mā 'an Fa'akh raj nā Bihi 'Azwājāan Min Nabā tin Sh attá 020-053 У сизга ерни бешик қилган, сизга унда йўллар очган ва осмондан сув туширган зотдир», деди. Бас, ўша (сув) ила турли набототлар жуфтларини чиқардик. ا لَّذِي جَعَلَ لَكُمُ ا لأَرْضَ مَهْداً وَسَلَكَ لَكُمْ فِيهَا سُبُلاً وَأَن زَلَ مِنَ ا لسَّمَا ءِ مَا ءً فَأَخْرَج ْنَا بِهِ أَزْوَاجاً مِن ْ نَبَا تٍ شَتَّى
Kulū Wa A r`aw 'An`āmakum 'Inn a Fī Dh ālika La'ā yā tin Li'wlī A n -Nuhá 020-054 Енглар ва чорваларингизни боқинглар. Албатта, бунда ақл эгалари учун ибратлар бордир. كُلُوا وَا رْعَوْا أَنْعَامَكُمْ إِنّ َ فِي ذَلِكَ لَآيَا تٍ لِأوْلِي ا لنّ ُهَى
Minhā Kh alaq nākum Wa Fīhā Nu`īdukum Wa Minhā Nukh r ijukum Tāratan 'Ukh rá 020-055 Сизларни ундан яратдик, унга қайтарамиз ва яна бир бор ундан чиқариб оламиз. (Яъни, Биз сизларни ердан яратдик, ўлганингиздан сўнг яна унга қайтарамиз. Қиёмат куни эса, сизларни қайта тирилтириб, ердан чиқариб оламиз. Эй Фиръавн, сен ҳам одамсан, сенинг ҳам бошингга шу кун тушади.) مِنْهَا خَلَق ْنَاكُمْ وَفِيهَا نُعِيدُكُمْ وَمِنْهَا نُخْر ِج
Wa Laqad 'Araynā hu 'Ā yātinā Kullahā Fakadh dh aba Wa 'Ab á 020-056 Батаҳқиқ, Биз унга оят-мўъжизаларимизнинг ҳаммасини кўрсатдик. Бас, у ёлғонга чиқарди ва бош тортди. وَلَقَد ْ أَرَيْنَا هُ آيَاتِنَا كُلَّهَا فَكَذَّبَ وَأَبَى
Qā la 'Aji'tanā Litukh r ijanā Min 'Arđinā Bisiĥr ika Yā Mūsá 020-057 У: «Эй Мусо, бизни еримиздан чиқариш учун сеҳринг ила келдингми?! قَا لَ أَجِئْتَنَا لِتُخْر ِجَنَا مِنْ أَرْضِنَا بِسِحْر ِكَ يَامُوسَى
Falana'tiyann aka Bisiĥr in Mith lihi Fāj `al Baynanā Wa Baynaka Maw`idāan Lā Nukh lifuhu Naĥnu Wa Lā 'An ta Makānāan Sūáan 020-058 Бас, албатта, биз ҳам унга ўхшаш сеҳр келтирамиз, биз билан ўзинг орангда ваъда вақти тайин қил, унга биз ҳам, сен ҳам хилоф қилмайдиган бўлайлик, ўрта жой бўлсин«, деди. فَلَنَأْتِيَنّ َكَ بِسِحْرٍ مِثْلِهِ فَاج ْعَلْ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ مَوْعِداً لاَ نُخْلِفُهُ نَحْنُ وَلاَ أَن ْتَ مَكَاناً سُو ىً
Qā la Maw`idukum Yawmu A z-Zīnati Wa 'An Yuĥsh ara A n -Nā su Đuĥáan 020-059 У: «Ваъда вақтингиз зийнат куни. Одамларнинг чошгоҳда тўпланиши», деди. (Мисрликларнинг «зийнат куни» катта байрами бўлиб, унда барча халойиқ зийнатли кийимлар кийиб чиқар эдилар. Мусо алайҳиссалом ҳамма гувоҳ бўлсин деб зийнат кунини танладилар.) قَا لَ مَوْعِدُكُمْ يَوْمُ ا لزِّينَةِ وَأَن ْ يُحْشَرَ ا لنّ Fatawallá Fir `awnu Fajama`a Kaydahu Th umm a 'Atá 020-060 Бас, Фиръавн қайтиб кетди, сўнгра ҳийласини йиғиб келди. (Ояти карима, учта ҳолатни тасвир этмоқда. Фиръавн Мусо алайҳиссалом билан бўлган учрашувдан қайтиб кетди. Кейин ҳийласини йиғди–ҳамма кучли сеҳргарларини тўплади. Сўнгра яна қайтиб келди. Тортишув, мусобақага тайёргарлик ниҳоясига етди.) فَتَوَلَّى فِرْعَوْنُ فَجَمَعَ كَيْدَهُ ثُ Qā la Lahum Mūsá Waylakum Lā Taftarū `Alá A l-Lahi Kadh ibāan Fayusĥitakum Bi`adh ā bin Wa Qad Kh ā ba Mani A ftará 020-061 Уларга Мусо: «Ҳолингизга вой! Аллоҳга нисбатан ёлғон уйдирманг, бас, сизни азоб ила бутунлай ҳалок қилур. Батаҳқиқ, ким ёлғон уйдирса, ноумид бўлур», деди. قَا لَ لَهُم ْ مُوسَى وَيْلَكُمْ لاَ تَفْتَرُوا عَلَى ا للَّهِ كَذِباً فَيُسْحِتَكُم ْ بِعَذَا بٍ وَقَد ْ خَا بَ مَنِ ا فْتَرَى
Fatanāza`ū 'Am rahum Baynahum Wa 'Asarrū A n -Naj wá 020-062 Бас, улар ишлари ҳақида ўзаро аста шивирлашиб, мунозара қила бошладилар. فَتَنَازَعُو ا أَمْرَهُم ْ بَيْنَهُمْ وَأَسَرُّوا ا لنّ َج ْوَى
Qālū 'In Hadh ā ni Lasāĥirā ni Yur īdā ni 'An Yukh r ijākum Min 'Arđikum Bisiĥr ihimā Wa Yadh /habā Biţar īqatikumu A l-Muth lá 020-063 Улар: «Албатта, бу иккови сеҳргардирлар. Сизни сеҳрлари билан ерларингиздан чиқаришни ва сизнинг афзал йўлингизни йўқотишни хоҳлайдилар. قَالُو ا إِنْ هَذَا نِ لَسَاحِرَا نِ يُر ِيدَا نِ أَن ْ يُخْر ِجَاكُم ْ مِنْ أَرْضِكُم ْ بِسِحْر ِهِمَا وَيَذْهَبَا بِطَر ِيقَتِكُمُ ا لْمُثْلَى
Fa'aj mi`ū Kaydakum Th umm a A 'tū Şaffāan Wa Qad 'Aflaĥa A l-Yawma Mani A sta`lá 020-064 Бас, макр-ҳийлангизни жамлаб, бир саф бўлиб келинг. Батаҳқиқ, бугунги кунда ким устун келса, ўша ғолиб бўладир», дедилар. فَأَج ْمِعُوا كَيْدَكُمْ ثُمّ َ ا ئْتُوا صَفّاً وَقَد ْ أَفْلَحَ ا لْيَوْمَ مَنِ ا سْتَعْلَى
Qālū Yā Mūsá 'Imm ā 'An Tulqiya Wa 'Imm ā 'An Nakū na 'Awwala Man 'Alq á 020-065 Улар: «Эй Мусо, сен ташлайсанми ёки биз аввал ташловчи бўлайликми?» дедилар. قَالُوا يَامُوسَى إِمّ َا أَن ْ تُلْقِيَ وَإِمّ َا أَن ْ نَكُو نَ أَوَّلَ مَنْ أَلْقَى
Qā la Bal 'Alqū Fa'idh ā Ĥibāluhum Wa `Işīyuhum Yukh ayyalu 'Ilayhi Min Siĥr ihim 'Ann ahā Tas`á 020-066 У: «Йўқ. Сизлар ташланг», деди. Бирдан уларнинг арқонлари ва асолари унга сеҳрларидан худди ҳаракатланаётгандек бўлиб кўринди. قَا لَ بَلْ أَلْقُوا فَإِذَا حِبَالُهُمْ وَعِصِيُّهُمْ يُخَيَّلُ إِلَيْهِ مِن ْ سِحْر ِهِمْ أَنّ َهَا تَسْعَى
Fa'awjasa Fī Nafsihi Kh īfatan Mūsá 020-067 Бас, Мусо ичида хавф ҳис этди. فَأَوْجَسَ فِي نَفْسِهِ خِيفَةً مُوسَى
Qulnā Lā Takh af 'Inn aka 'An ta A l-'A`lá 020-068 Биз: «Қўрқма, албатта, сен устунсан. قُلْنَا لاَ تَخَفْ إِنّ َكَ أَن ْتَ ا لأَعْلَى
Wa 'Alqi Mā Fī Yamīnika Talqaf Mā Şana`ū 'Inn amā Şana`ū Kaydu Sāĥir in Wa Lā Yufliĥu A s-Sāĥir u Ĥayth u 'Atá 020-069 Қўлингдаги нарсани ташлагин, уларнинг қилган ҳунарини ютиб юбораур. Уларнинг қилган ҳунари сеҳргарнинг ҳийласи, холос. Сеҳргар қаерда бўлса ҳам, зафар топмас», дедик. (Фиръавнлар ва уларнинг гумашталари-сеҳргарлари доимо ҳийла-найранглар ила халқнинг кўзини бўяб келганлар. Уларнинг ботили ҳақ кўринмаган пайтд&
Fa'ulqiya A s-Saĥaratu Suj jadāan Qālū 'Ā mann ā Birab bi Hārū na Wa Mūsá 020-070 Бас, сеҳргарлар: «Ҳорун ва Мусонинг Роббига иймон келтирдик», деб саждага ташландилар. فَأُلْقِيَ ا لسَّحَرَةُ سُجَّداً قَالُو ا آمَنّ َا بِرَبِّ هَارُو نَ وَمُوسَى
Qā la 'Ā man tum Lahu Qab la 'An 'Ā dh ana Lakum 'Inn ahu Lakabīrukumu A l-Ladh ī `Allamakumu A s-Siĥra Fala'uqaţ ţi`ann a 'Aydiyakum Wa 'Arjulakum Min Kh ilā fin Wa La'uşallibann akum Fī Judh ū `i A n -Nakh li Wa Lata`lamunn a 'Ayyunā 'Ash ad du `Adh ābāan Wa 'Ab q á 020-071 У: «Сизга изн бермасимдан олдин унга иймон келтирдингизми?! Албатта, у сизга сеҳр ўргатган каттангиздир! Бас, албатта, қўл-оёқларингизни қарама-қаршисидан кесурман ва, албатта, сизларни хурмо танасига осурман, албатта, қайси биримизнинг азобимиз шиддатлироқ ва боқийроқ эканини билурсиз», деди. (Фиръавн ўз қаричи бил
Qālū Lan Nu'uth iraka `Alá Mā Jā 'anā Mina A l-Bayyinā ti Wa A l-Ladh ī Faţaranā Fāq đi Mā 'An ta Qāđin 'Inn amā Taq đī Hadh ihi A l-Ĥayāata A d -Dun yā 020-072 Улар: «Биз сени зинҳор ўзимизга келган очиқ-ойдин (мўъжиза)лардан ва бизни яратган зотдан устун қўймаймиз. Бас, нима ҳукм қилсанг, қилавер. Сен фақат ҳаёти дунёда ҳукм чиқарасан, холос. قَالُوا لَن ْ نُؤْثِرَكَ عَلَى مَا جَا ءَنَا مِنَ ا لْبَيِّنَا تِ وَا لَّذِي فَطَرَنَا فَاق ْضِ مَا أَن ْتَ قَا ض 'Inn ā 'Ā mann ā Birab binā Liyagh fir a Lanā Kh aţāyānā Wa Mā 'Akrahtanā `Alayhi Mina A s-Siĥr i Wa A ll ā hu Kh ayrun Wa 'Ab q á 020-073 Албатта, биз Роббимиз хатоларимизни ва сен бизни мажбур қилган сеҳрни мағфират қилиши учун иймон келтирдик. Аллоҳ яхши ва боқийдир», дедилар. إِنّ َا آمَنّ َا بِرَبِّنَا لِيَغْفِر َ لَنَا خَطَايَانَا وَمَا أَكْرَهْتَنَا عَلَيْهِ مِنَ ا لسِّحْر ِ وَا للَّهُ خَيْرٌ وَأَب ْقَى
'Inn ahu Man Ya'ti Rab bahu Muj r imāan Fa'inn a Lahu Jahann ama Lā Yamū tu Fīhā Wa Lā Yaĥyā 020-074 Шубҳасиз, ким Роббига жиноятчи бўлган ҳолида келса, албатта, унга жаҳаннам бордир. У ерда у ўлиб ўлмас, яшаб яшамас. إِنّ َهُ مَن ْ يَأْتِ رَبَّهُ مُج ْر ِماً فَإِنّ َ لَهُ جَهَنّ َمَ لاَ يَمُو تُ فِيهَا وَلاَ يَحْيَا
Wa Man Ya'tihi Mu'umināan Qad `Amila A ş-Şāliĥā ti Fa'ū lā 'ika Lahumu A d -Darajā tu A l-`Ulā 020-075 Ким Унга мўмин ўлароқ, яхши амаллар қилган ҳолида келса, бас, ана ўшаларга олий даражалар. وَمَن ْ يَأْتِهِ مُؤْمِناً قَد ْ عَمِلَ ا لصَّالِحَا تِ فَأُ وْلَا ئِكَ لَهُمُ ا لدَّرَجَا تُ ا لْعُلاَ
Jann ā tu `Ad nin Taj r ī Min Taĥtihā A l-'Anhā ru Kh ālidī na Fīhā Wa Dh alika Jazā 'u Man Tazakká 020-076 Остидан анҳорлар оқиб турган адн жаннатлар бордир. Унда абадий қолурлар. Ана шу пок бўлганнинг мукофотидир. جَنّ َا تُ عَد ْنٍ تَج ْر ِي مِن ْ تَحْتِهَا ا لأَنْهَا رُ خَالِدِي نَ فِيهَا وَذَلِكَ جَزَا ءُ مَن ْ تَزَكَّى
Wa Laqad 'Awĥaynā 'Ilá Mūsá 'An 'Asr i Bi`ibādī Fāđr ib Lahum Ţar īqāan Fī A l-Baĥr i Yabasāan Lā Takh ā fu Darakāan Wa Lā Takh sh á 020-077 Батаҳқиқ, Биз Мусога: «Сен бандаларим ила кечаси йўлга туш, уларга денгиздан қуруқ йўл оч, етиб олишларидан хавф қилма ва қўрқма», деб ваҳий қилдик. (Мусо алайҳиссалом Аллоҳ таолонинг амрини амалга оширди. Бани Исроил билан кечаси йўлга чиқдилар. Денгизга бордилар, асолари билан уриб, йўл очдилар. Аллоҳнинг амри ила де
Fa'atba`ahum Fir `awnu Bijunūdihi Fagh ash iyahum Mina A l-Yamm i Mā Gh ash iyahum 020-078 Бас, Фиръавн аскарлари ила уларнинг ортидан таъқиб этди. Денгиз уларни ўраганича ўраб олди. فَأَتْبَعَهُمْ فِرْعَوْنُ بِجُنُودِهِ فَغَشِيَهُم ْ مِنَ ا لْيَمّ ِ مَا غَشِيَهُمْ
Wa 'Ađalla Fir `awnu Qawmahu Wa Mā Had á 020-079 Фиръавн ўз қавмини адаштирди, тўғри йўлга бошламади. ( Худога эмас, фиръавнларга эргашганлар доимо шундай оқибат топадилар. Аллоҳ таоло Фиръавн ва аскарларини ғарқ этиб, Бани Исроилни зулм, жабр-ситамдан озод қилди.) وَأَضَلَّ فِرْعَوْنُ قَوْمَهُ وَمَا هَدَى
Yā Banī 'Isrā 'ī la Qad 'An jaynākum Min `Adūwikum Wa Wā`ad nākum Jāniba A ţ -Ţū r i A l-'Aymana Wa Nazzalnā `Alaykumu A l-Mann a Wa A s-Salwá 020-080 Эй Бани Исроил, батаҳқиқ, Биз сизни душманингиздан қутқардик ва сиз билан Турнинг ўнг томонини ваъдалашдик ҳамда сизларга манн ва бедана туширдик. (Аллоҳ таоло ушбу ояти каримада Бани Исроилга уч турлик неъматини эслатмоқда.) يَابَنِي إِسْرَا ئِي لَ قَد ْ أَن جَيْنَاكُم ْ مِنْ عَدُوِّكُمْ وَوَاعَد &
Kulū Min Ţayyibā ti Mā Razaq nākum Wa Lā Taţ gh aw Fī hi Fayaĥilla `Alaykum Gh ađabī Wa Man Yaĥlil `Alayhi Gh ađabī Faqad Hawá 020-081 Биз сизга ризқ қилиб берган пок нарсалардан енглар, унда ҳаддингиздан ошманг, яна бошингизга ғазабим тушиб қолмасин. Кимнинг бошига ғазабим тушса, бас, батаҳқиқ, ҳалок бўлибдир. كُلُوا مِن ْ طَيِّبَا تِ مَا رَزَق ْنَاكُمْ وَلاَ تَط ْغَوْا فِي هِ فَيَحِلَّ عَلَيْكُمْ غَضَبِي وَمَن ْ يَحْلِلْ عَلَيْهِ غَضَبِي فَقَد ْ هَوَى
Wa 'Inn ī Lagh affā run Liman Tā ba Wa 'Ā mana Wa `Amila Şāliĥāan Th umm a A htad á 020-082 Албатта, Мен тавба қилган, иймон келтириб, яхши амал қилган, сўнгра тўғри юрганларни кўплаб мағфират қилгувчиман. وَإِنّ ِي لَغَفَّا رٌ لِمَن ْ تَا بَ وَآمَنَ وَعَمِلَ صَالِحاً ثُمّ َ ا هْتَدَى
Wa Mā 'A`jalaka `An Qawmika Yā Mūsá 020-083 Эй Мусо, сени қавмингдан нима илгарилатди? وَمَا أَعْجَلَكَ عَن ْ قَوْمِكَ يَامُوسَى
Qā la Hum 'Ū lā 'i `Alá 'Ath ar ī Wa `Ajiltu 'Ilayka Rab bi Litarđá 020-084 У: «Улар, ана, изимдалар. Рози бўлишинг учун Мен сенга шошдим, эй Роббим», деди. قَا لَ هُمْ أُ ولاَءِ عَلَى أَثَر ِي وَعَجِلْتُ إِلَيْكَ رَبِّ لِتَرْضَى
Qā la Fa'inn ā Qad Fatann ā Qawmaka Min Ba`dika Wa 'Ađallahumu A s-Sāmir ī yu 020-085 У зот: «Батаҳқиқ, Биз қавмингни сендан кейин фитнага дучор қилдик. Сомирий уларни адаштирди», деди. (Бани Исроилга ҳурлик оғир келди, уни кўтара олмади. Жумладан, энг нозик ва аҳамиятли масала–иймон-эътиқод масаласида ҳам. Мусо алайҳиссалом илк бор тарк этишлари биланоқ залолатга кетдилар. Сомирийга эргашиб, бузоқнин
Faraja`a Mūsá 'Ilá Qawmihi Gh ađbā na 'Asifāan Qā la Yā Qawmi 'Alam Ya`id kum Rab bukum Wa`dāan Ĥasanāan 'Afaţā la `Alaykumu A l-`Ahdu 'Am 'Arad tum 'An Yaĥilla `Alaykum Gh ađabun Min Rab bikum Fa'akh laftum Maw`idī 020-086 Бас, Мусо қавмига ғазабланган, афсусланган ҳолда қайтди. У: «Эй қавмим, Роббингиз сизга яхши ваъда қилмаганмиди?! Сизларга замон узоқ кўриндими ёки бошингизга Роббингиздан ғазаб тушишини хоҳладингизми?! Менга берган ваъдага хилоф қилибсиз?!» деди. فَرَجَعَ مُوسَى إِلَى قَوْمِهِ غَضْبَا نَ أَسِفاً قَا لَ يَاقَوْمِ أَلَمْ يَعِد ْكُمْ رَبُّكُمْ وَعْداً حَسَناً أَ
Qālū Mā 'Akh lafnā Maw`idaka Bimalkinā Wa Lakinn ā Ĥumm ilnā 'Awzārāan Min Zīnati A l-Qawmi Faqadh afnāhā Fakadh alika 'Alq á A s-Sāmir ī yu 020-087 Улар: «Биз сенга берган ваъдага ўз ихтиёримиз ила хилоф қилмадик. Лекин бизга (у) қавмнинг зийнатидан оғирликлар юкланган эди. Бас, уларни ташладик, Сомирий ана шундай илқо қилди», дедилар. (Тақинчоқларни оловли чуқурга ташлашган экан, Сомирий уларни эритиб, бузоқ шаклига солиб, мана шу сизларнинг худоингиз, унга ибод
Fa'akh raja Lahum `Ij lāan Jasadāan Lahu Kh uwā run Faqālū Hādh ā 'Ilahukum Wa 'Ilahu Mūsá Fanasiya 020-088 Бас, у (Сомирий) уларга бўкирадиган бузоқ шаклини чиқариб берди. Улар: «Мана шу сизнинг илоҳингиз ва Мусонинг ҳам илоҳи, фақат у унутди», дедилар. (Сомирий уларга тилла тақинчоқлардан овоз чиқарадиган бузоқ ҳайкали ясаб, шу ҳайкал сизнинг илоҳингиз, Пайғамбаримиз Мусо бизга буни айтмади, деган хаёлга борманг. Мусонинk
'Afalā Yarawna 'Allā Yarji`u 'Ilayhim Qawlāan Wa Lā Yam liku Lahum Đarrāan Wa Lā Naf`āan 020-089 Унинг ўзларига бирон сўз қайтара олмаётганини, на зарар ва на фойдага молик бўла олмаётганини кўрмаяптиларми?! أَفَلاَ يَرَوْنَ أَلاَّ يَرْجِعُ إِلَيْهِمْ قَوْلاً وَلاَ يَمْلِكُ لَهُمْ ضَرّاً وَلاَ نَفْعاً
Wa Laqad Qā la Lahum Hārū nu Min Qab lu Yā Qawmi 'Inn amā Futin tum Bihi Wa 'Inn a Rab bakumu A r-Raĥmā nu Fa A ttabi`ūnī Wa 'Aţī`ū 'Am r ī 020-090 Батаҳқиқ, илгари Ҳорун уларга: «Эй қавмим, бу билан фитнага дучор қилиндингиз, холос. Шубҳасиз, Роббингиз Роҳмандир. Бас, менга эргашинг. Менинг амримга итоат қилинг», деган эди. وَلَقَد ْ قَا لَ لَهُمْ هَارُو نُ مِن ْ قَب ْلُ يَاقَوْمِ إِنّ َمَا فُتِن تُم ْ بِهِ وَإِنّ َ رَبَّكُمُ ا لرَّحْمَنُ فَاتَّبِعُونِي وَأَطِيعُو Qālū Lan Nab raĥa `Alayhi `Ākifī na Ĥattá Yarji`a 'Ilaynā Mūsá 020-091 Улар: «То Мусо бизга қайтгунича, унга ибодат қилишда бардавом бўламиз», дедилар. قَالُوا لَن ْ نَب ْرَحَ عَلَيْهِ عَاكِفِي نَ حَتَّى يَرْجِعَ إِلَيْنَا مُوسَى
Qā la Yā Hārū nu Mā Mana`aka 'Idh Ra'aytahum Đallū 020-092 У: «Эй Ҳорун, уларнинг залолатга кетганларини кўрганингда сени нима ман қилди?! قَا لَ يَاهَارُو نُ مَا مَنَعَكَ إِذْ رَأَيْتَهُمْ ضَلُّوا
'Allā Tattabi`anī 'Afa`aşayta 'Am r ī 020-093 Менга эргашишингдан?! Менинг амримга осий бўлдингми?!» деди. أَلاَّ تَتَّبِعَنِي أَفَعَصَيْتَ أَمْر ِي
Qā la Yab na'uumm a Lā Ta'kh udh Biliĥyatī Wa Lā Bira'sī 'Inn ī Kh ash ī tu 'An Taqū la Farraq ta Bayna Banī 'Isrā 'ī la Wa Lam Tarqub Qawlī 020-094 У: «Эй онамнинг ўғли, соч-соқолимдан тутма. Мен сенинг: «Бани Исроилни тафриқага солибсан, гапимга кирмабсан, дейишингдан қўрқдим», деди. قَا لَ يَب ْنَؤُمّ َ لاَ تَأْخُذْ بِلِحْيَتِي وَلاَ بِرَأْسِي إِنّ ِي خَشِي تُ أَن ْ تَقُو لَ فَرَّق ْتَ بَيْنَ بَنِي إِسْرَا ئِي لَ وَلَمْ تَرْقُب ْ قَوْلِي
Qā la Famā Kh aţ buka Yā Sāmir ī yu 020-095 У: «Бу нима қилганинг, эй Сомирий?!» деди. قَا لَ فَمَا خَط ْبُكَ يَاسَامِر ِيُّ
Qā la Başurtu Bimā Lam Yab şurū Bihi Faqabađtu Qab đatan Min 'Ath ar i A r-Rasū li Fanabadh tuhā Wa Kadh alika Sawwalat Lī Nafsī 020-096 У: «Улар кўрмаган нарсани кўрдим. Бас, Расулнинг изидан бир сиқим олдим, сўнгра уни ташладим. Ҳавои нафсим менга шундай қилишни хуш кўрсатди», деди. (Сомирийнинг Бани Исроил кўрмаганини кўргани–Жаброилнинг алайҳиссалом ҳаёт отига миниб келишлари. «Расул»дан мурод Жаброил алайҳиссалом. Изидан олинган бир сиқим эса, Жа
Qā la Fādh /hab Fa'inn a Laka Fī A l-Ĥayāati 'An Taqū la Lā Misā sa Wa 'Inn a Laka Maw`idāan Lan Tukh lafahu Wa A n žur 'Ilá 'Ilahika A l-Ladh ī Žalta `Alayhi `Ākifāan Lanuĥarr iqann ahu Th umm a Lanan sifann ahu Fī A l-Yamm i Nasfāan 020-097 У: «Бас, жўна! Кет! Энди сенга бу ҳаётда «тегиш йўқ» дейишинг бор, холос. Албатта, сенга хилоф қилмайдиган ваъдамиз бор. Ўзинг ибодатида бардавом бўлган илоҳингга назар солиб қўй. Биз уни, албатта, куйдирурмиз, сўнгра денгизга сочиб юборурмиз. ( Бани Исроилда, «тегиш йўқ» номли қувғин жазоси бор эди. Ўша жазога маҳкум бўлган ша
'Inn amā 'Ilahukumu A l-Lahu A l-Ladh ī Lā 'Ilā ha 'Illā Huwa Wasi`a Kulla Sh ay'in `Ilmāan 020-098 Албатта, сизнинг илоҳингиз Аллоҳдир, холос. Ундан ўзга ибодатга сазовор зот йўқдир. У барча нарсани ўз илми билан қамраб олгандир. إِنّ َمَا إِلَهُكُمُ ا للَّهُ ا لَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ وَسِعَ كُلَّ شَيْءٍ عِلْماً
Kadh ālika Naquşşu `Alayka Min 'An bā 'i Mā Qad Sabaqa Wa Qad 'Ā taynā ka Min Ladunn ā Dh ikrāan 020-099 Шундай қилиб, сенга ўтган нарсалар хабарини қисса қилиб берурмиз. Батаҳқиқ, сенга ўз тарафимиздан зикрни бердик. (Яъни, Мусо қиссасини айтиб берганимиздек, бошқаларнинг хабарини ҳам қисса қилиб берамиз.) كَذَلِكَ نَقُصُّ عَلَيْكَ مِنْ أَن ْبَا ءِ مَا قَد ْ سَبَقَ وَقَد ْ آتَيْنَا كَ مِن ْ لَدُنّ َا ذِكْراً
Man 'A`rađa `Anhu Fa'inn ahu Yaĥmilu Yawma A l-Qiyāmati Wizrāan 020-100 Ким ундан юз ўгирса, албатта, у қиёмат куни (гуноҳ) юкини кўтарур. مَنْ أَعْرَضَ عَنْهُ فَإِنّ َهُ يَحْمِلُ يَوْمَ ا لْقِيَامَةِ وِزْراً
Kh ālidī na Fī hi Wa Sā 'a Lahum Yawma A l-Qiyāmati Ĥim lāan 020-101 Унда абадий қолурлар. Қиёмат кунида уларнинг юки қандай ҳам ёмон бўлди. خَالِدِي نَ فِي هِ وَسَا ءَ لَهُمْ يَوْمَ ا لْقِيَامَةِ حِمْلاً
Yawma Yun fakh u Fī A ş-Şū r i Wa Naĥsh uru A l-Muj r imī na Yawma'idh in Zurqāan 020-102 У кун сурга пуфланадиган кундир. Ўша кунда жиноятчиларни кўзлари кўк бўлган ҳолда тўплармиз. (Kиёматнинг келганини билдириб, сур чалинади. Ўша қиёмат кунида кофирлар-жиноятчиларни Аллоҳ таоло қўрқувдан юзлари қорайиб, кўзлари кўкариб кетган кетган ҳолларида маҳшарга жамлайди.) يَوْمَ يُن ْفَخُ فِي ا لصّ<
Yatakh āfatū na Baynahum 'In Labith tum 'Illā `Ash rāan 020-103 Улар ўзаро: «Ўн кундан ортиқ турганингиз йўқ», дея шивирлашади. يَتَخَافَتُو نَ بَيْنَهُمْ إِن ْ لَبِثْتُمْ إِلاَّ عَشْراً
Naĥnu 'A`lamu Bimā Yaqūlū na 'Idh Yaqū lu 'Am th aluhum Ţar īqatan 'In Labith tum 'Illā Yawmāan 020-104 Биз нима деяётганларини яхши билгувчимиз. Ўшанда уларнинг энг тўғри йўлдагиси: «Бир кундан ортиқ турганимиз йўқ», дейдир. (Демак, охират азобларини кўрган кофирлар гарчи бу дунёда узоқ йиллар роҳат-фароғатда кун кечирган бўлсалар ҳам, яшаган муддатлари оз кўриниб кетади.) نَحْنُ أَعْلَمُ بِمَا يَقُولُو نَ إِذْ يَقُو لُ أَمْثَلُهُمْ طَ&zwj
Wa Yas'alūnaka `Ani A l-Jibā li Faqul Yan sifuhā Rab bī Nasfāan 020-105 Сендан тоғлар ҳақида сўрарлар. Бас: «Роббим уларни мутлақо совуриб юборажак. وَيَسْأَلُونَكَ عَنِ ا لْجِبَا لِ فَقُلْ يَن سِفُهَا رَبِّي نَسْفاً
Fayadh aruhā Qā`āan Şafşafāan 020-106 Сўнг уларни теп-текис ҳолга келтирур. فَيَذَرُهَا قَاعاً صَفْصَفاً
Lā Tará Fīhā `Iwajāan Wa Lā 'Am tāan 020-107 У ерда чуқур ҳам, дўнг ҳам кўрмассан. لاَ تَرَى فِيهَا عِوَجاً وَلاَ أَمْتاً
Yawma'idh in Yattabi`ū na A d -Dā`ī Lā `Iwaja Lahu Wa Kh ash a`ati A l-'Aşwā tu Lilrraĥmani Falā Tasma`u 'Illā Ham sāan 020-108 У кунда чорловчига эргашурлар. Ундан бурилиш йўқ. Овозлар Роҳман (ҳайбати)дан жим қолмиш. Пичирлашдан бошқа нарса эшитмассан. (Ҳаммаёқ теп-текис. Ҳамма жим ҳолда бўйин эгиб, маҳшарга чорловчига эргашишдан бошқа нарсани билмайди.) يَوْمَئِذٍ يَتَّبِعُو نَ ا لدَّاعِي لاَ عِوَجَ لَهُ وَخَشَعَتِ ا لأَصْوَا تُ لِلرَّحْمَنِ فَلاَ تَسْمَعُ إِلاَّ هَمْساً <
Yawma'idh in Lā Tan fa`u A sh -Sh afā`atu 'Illā Man 'Adh ina Lahu A r-Raĥmā nu Wa Rađiya Lahu Qawlāan 020-109 У кунда Роҳман унга изн берган ва сўзидан рози бўлганлардан бошқанинг шафоати фойда бермас. يَوْمَئِذٍ لاَ تَن فَعُ ا لشَّفَاعَةُ إِلاَّ مَنْ أَذِنَ لَهُ ا لرَّحْمَنُ وَرَضِيَ لَهُ قَوْلاً
Ya`lamu Mā Bayna 'Aydīhim Wa Mā Kh alfahum Wa Lā Yuĥīţū na Bihi `Ilmāan 020-110 У уларни олдиларидаги нарсаларни ҳам, орқаларидаги нарсаларни ҳам билур. Улар эса, уни илм ила иҳота қила олмаслар. (Аллоҳ таоло бандаларнинг келажагини ҳам ўтмишини ҳам билади. Илмнинг барчаси Аллоҳникидир. Одамлар эса ҳеч нарса билмаслар.) يَعْلَمُ مَا بَيْنَ أَيْدِيهِمْ وَمَا خَلْفَهُمْ وَلاَ يُحِيطُو نَ بِهِ عِلْماً
Wa `Anati A l-Wujū hu Lilĥayyi A l-Qayyū mi Wa Qad Kh ā ba Man Ĥamala Žulmāan 020-111 Бутун юзлар тирик ва доим турувчи зотга бош эгмиш. Батаҳқиқ, ким зулм кўтарган бўлса, ноумид бўлмиш. وَعَنَتِ ا لْوُجُو هُ لِلْحَيِّ ا لْقَيُّو مِ وَقَد ْ خَا بَ مَنْ حَمَلَ ظُلْماً
Wa Man Ya`mal Mina A ş-Şāliĥā ti Wa Huwa Mu'uminun Falā Yakh ā fu Žulmāan Wa Lā Hađmāan 020-112 Ким мўмин ҳолида яхши амаллардан қилган бўлса, зулмдан ҳам, нуқсондан ҳам қўрқмас», деб айт. وَمَن ْ يَعْمَلْ مِنَ ا لصَّالِحَا تِ وَهُوَ مُؤْمِنٌ فَلاَ يَخَا فُ ظُلْماً وَلاَ هَضْماً
Wa Kadh alika 'An zalnā hu Qur'ā nāan `Arabīyāan Wa Şarrafnā Fī hi Mina A l-Wa`ī di La`allahum Yattaqū na 'Aw Yuĥdith u Lahum Dh ikrāan 020-113 Шундай қилиб, Биз уни арабий Қуръон этиб нозил этдик. Шоядки тақво қилсалар ёки уларда эслаш пайдо қилса, деб унда қўрқинчли ваъдаларни баён қилдик. (Ушбу арабий Қуръонда кўплаб қўрқинчли ваъдаларни ҳам баён этдик. Бундан мақсадимиз, шояд одамлар тақво қилсалар, куфр ва ёмонликлардан сақлансалар, қўрқинчлик ваъд
Fata`ālá A l-Lahu A l-Maliku A l-Ĥaq qu Wa Lā Ta`jal Bil-Qur'ā ni Min Qab li 'An Yuq đá 'Ilayka Waĥyuhu Wa Qul Rab bi Zid nī `Ilmāan 020-114 Ҳақ Подшоҳ–Аллоҳ олий бўлди. Сенга ваҳийи битгунча Қуръон (тиловати)га ошиқма ва: «Роббим, илмимни зиёда қилгин», дегин. (Пайғамбаримиз (с.а.в.) унутиб қўйишдан хавфланиб, ваҳий тушган пайтида Қуръони Карим оятларини Жаброилга алайҳиссалом қўшилиб, ўқиб турар эдилар. Бу эса, қийинчилик туғдирарди. Яъни, эй Муҳаммад, Жабро
Wa Laqad `Ahid nā 'Ilá 'Ā dama Min Qab lu Fanasiya Wa Lam Najid Lahu `Azmāan 020-115 Батаҳқиқ, илгари Биз Одам билан аҳдлашган эдик. Лекин у унутди. Унда азму қарор топмадик. (Биз қадимда Одам билан буйруққа бўйсуниш–дарахтдан емаслик ҳақида аҳдлашган эдик. Аммо Одам аҳдни унутди ва дарахтдан еб қўйди. У шайтоннинг иғвосига сабр қила олмади. Азму қарорида турмади.) وَلَقَد ْ عَهِد ْنَ Wa 'Idh Qulnā Lilmalā 'ikati A sjudū Li'dama Fasajadū 'Illā 'Ib lī sa 'Ab á 020-116 Биз фаришталарга: «Одамга сажда қилинг», деганимизда, улар сажда қилдилар. Магар Иблис бош тортди. وَإِذْ قُلْنَا لِلْمَلاَئِكَةِ ا سْجُدُوا لِأدَمَ فَسَجَدُو ا إِلاَّ إِب ْلِي سَ أَبَى
Faqulnā Yā 'Ā damu 'Inn a Hādh ā `Adū wun Laka Wa Lizawjika Falā Yukh r ijann akumā Mina A l-Jann ati Fatash q á 020-117 Бас, Биз: «Эй Одам, албатта, бу сенга ва жуфтингга душмандир. Яна у икковингизни жаннатдан чиқариб, бадбахт бўлиб қолмагин. فَقُلْنَا يَاآدَمُ إِنّ َ هَذَا عَدُوٌّ لَكَ وَلِزَوْجِكَ فَلاَ يُخْر ِجَنّ َكُمَا مِنَ ا لْجَنّ َةِ فَتَشْقَى
'Inn a Laka 'Allā Tajū `a Fīhā Wa Lā Ta`rá 020-118 Албатта, сен у ерда оч-яланғоч қолмассан. (Яъни, жаннатда доимо сенинг қорнинг тўқ, устинг бут бўлади.) إِنّ َ لَكَ أَلاَّ تَجُو عَ فِيهَا وَلاَ تَعْرَى
Wa 'Ann aka Lā Tažma'u Fīhā Wa Lā Tađĥá 020-119 Албатта, сен у ерда ташна ҳам бўлмассан, иссиқда ҳам қолмассан», дедик. وَأَنّ َكَ لاَ تَظْمَأُ فِيهَا وَلاَ تَضْحَى
Fawaswasa 'Ilayhi A sh -Sh ayţā nu Qā la Yā 'Ā damu Hal 'Adulluka `Alá Sh ajarati A l-Kh uldi Wa Mulkin Lā Yab lá 020-120 Бас, шайтон уни васваса қилди. У: «Эй Одам, мен сенга абадият дарахтини ва битмас-туганмас мулкни кўрсатайми?» деди. ( Роббинг манави дарахт мевасидан ейишингни ман қилган бўлса, сенинг абадий яшашингни, мулкинг бардавом бўлишини хоҳламаганидандир, бу дарахтнинг мевасидан есанг, ҳеч ўлмайсан, мулкинг йўқолмайди, деди
Fa'akalā Minhā Fabadat Lahumā Saw'ā tuhumā Wa Ţafiqā Yakh şifā ni `Alayhimā Min Waraqi A l-Jann ati Wa `Aşá 'Ā damu Rab bahu Fagh awá 020-121 Бас, икковлари ундан едилар. Кейин, авратлари ўзларига очилиб қолиб, ўзларини жаннат барглари билан тўса бошладилар. Одам Роббига осий бўлди ва йўлдан озди. فَأَكَلاَ مِنْهَا فَبَدَتْ لَهُمَا سَوْآتُهُمَا وَطَفِقَا يَخْصِفَا نِ عَلَيْهِمَا مِن ْ وَرَقِ ا لْجَنّ َةِ وَعَصَى آدَمُ رَبَّهُ فَغَوَى
Th umm a A j tabā hu Rab buhu Fatā ba `Alayhi Wa Had á 020-122 Сўнгра Робби уни танлаб олди, бас, тавбасини қабул қилди ва ҳидоятга бошлади. ثُمّ َ ا ج ْتَبَا هُ رَبُّهُ فَتَا بَ عَلَيْهِ وَهَدَى
Qā la A hbiţā Minhā Jamī`āan Ba`đukum Liba`đin `Adū wun Fa'imm ā Ya'tiyann akum Minn ī Hud áan Famani A ttaba`a Hudā ya Falā Yađillu Wa Lā Yash q á 020-123 У зот: «Ҳаммангиз бир-бирингизга душман ҳолда ундан тушинг. Агар Мен томонимдан сизга ҳидоят келганида, ким ҳидоятимга эргашса, адашмас ва бадбахт бўлмас. قَا لَ ا هْبِطَا مِنْهَا جَمِيعاً بَعْضُكُمْ لِبَعْضٍ عَدُوٌّ فَإِمّ َا يَأْتِيَنّ َكُم ْ مِنّ ِي هُد ىً فَمَنِ ا تَّبَعَ هُدَا يَ فَلاَ يَضِلُّ وَلاَ يَشْقَى
Wa Man 'A`rađa `An Dh ikr ī Fa'inn a Lahu Ma`īsh atan Đan kāan Wa Naĥsh uruhu Yawma A l-Qiyāmati 'A`m á 020-124 Ким Менинг зикримдан юз ўгирса, албатта, унга торчилик ҳаёти бўлур ва қиёмат куни уни кўр ҳолида тирилтирурмиз», деди. وَمَنْ أَعْرَضَ عَن ْ ذِكْر ِي فَإِنّ َ لَهُ مَعِيشَةً ضَن كاً وَنَحْشُرُهُ يَوْمَ ا لْقِيَامَةِ أَعْمَى
Qā la Rab bi Lima Ĥash artanī 'A`m á Wa Qad Kun tu Başīrāan 020-125 У: «Эй Роббим, нима учун мени кўр ҳолда тирилтирдинг. Ахир, кўрувчи эдим-ку!» деди. قَا لَ رَبِّ لِمَ حَشَرْتَنِي أَعْمَى وَقَد ْ كُن تُ بَصِيراً
Qā la Kadh ālika 'Atatka 'Ā yātunā Fanasītahā Wa Kadh alika A l-Yawma Tun sá 020-126 У зот: «Шундай. Сенга оятларимиз келди. Сен эса, уларни унутдинг? Шунингдек, сен ҳам бугун унутиурсан», деди. قَا لَ كَذَلِكَ أَتَتْكَ آيَاتُنَا فَنَسِيتَهَا وَكَذَلِكَ ا لْيَوْمَ تُن سَى
Wa Kadh alika Naj zī Man 'Asrafa Wa Lam Yu'umin Bi'ā yā ti Rab bihi Wa La`adh ā bu A l-'Ā kh irati 'Ash ad du Wa 'Ab q á 020-127 Исроф қилган ва Робби оятларига иймон келтирмаганларни ана шундай жазолайрмиз. Охират азоби, албатта, ашаддийроқ ва боқийроқдир. وَكَذَلِكَ نَج ْزِي مَنْ أَسْرَفَ وَلَمْ يُؤْمِن ْ بِآيَا تِ رَبِّهِ وَلَعَذَا بُ ا لآخِرَةِ أَشَدُّ وَأَب ْقَى
'Afalam Yahdi Lahum Kam 'Ahlaknā Qab lahum Mina A l-Qurū ni Yam sh ū na Fī Masākinihim 'Inn a Fī Dh ālika La'ā yā tin Li'wlī A n -Nuhá 020-128 Улардан илгари уларнинг масканларида юрган асрлардан қанчадан-қанчасини ҳалок қилганимиз ҳам ҳидоят қилмадими? Албатта, бунда ақл эгалари учун ибратлар бордир. أَفَلَمْ يَهْدِ لَهُمْ كَمْ أَهْلَكْنَا قَب ْلَهُم ْ مِنَ ا لْقُرُو نِ يَمْشُو نَ فِي مَسَاكِنِهِمْ إِنّ َ فِي ذَلِكَ لَآيَا تٍ لِأوْلِي ا لنّ ُهَى
Wa Lawlā Kalimatun Sabaqat Min Rab bika Lakā na Lizāmāan Wa 'Ajalun Musamm áan 020-129 Агар Роббингдан сўз ўтиб қолмаганида ва номланган ажал бўлмаганида, албатта, (азоб) лозим бўлар эди. وَلَوْلاَ كَلِمَةٌ سَبَقَتْ مِن ْ رَبِّكَ لَكَا نَ لِزَاماً وَأَجَلٌ مُسَمّ ىً
Fāşbir `Alá Mā Yaqūlū na Wa Sab biĥ Biĥam di Rab bika Qab la Ţulū `i A sh -Sh am si Wa Qab la Gh urūbihā Wa Min 'Ā nā 'i A l-Layli Fasab biĥ Wa 'Aţ rā fa A n -Nahā r i La`allaka Tarđá 020-130 Бас, улар айтаётган нарсаларга сабр қил. Роббингга қуёш чиқишидан олдин ва ботишидан олдин тасбиҳ ва ҳамд айт. Шунингдек, кечанинг бир қисмида ва кундузнинг атрофида ҳам тасбиҳ айт. Шоядки рози бўлсанг. (Эй Муҳаммад, шундай экан, кофир ва мушрикларнинг нохуш гап-сўзларига, сўкишларига, иғво-бўҳтонларига сабр қил. Дои
Wa Lā Tamud dann a `Aynayka 'Ilá Mā Matta`nā Bihi 'Azwājāan Minhum Zahrata A l-Ĥayāati A d -Dun yā Linaftinahum Fī hi Wa R izqu Rab bika Kh ayrun Wa 'Ab q á 020-131 Кўзларингни уларни синаш учун айримларига баҳраманд қилиб берганимиз ҳаёти дунёнинг турли зийнатларига тикма. Роббингнинг ризқи яхши ва боқийдир. وَلاَ تَمُدَّنّ َ عَيْنَيْكَ إِلَى مَا مَتَّعْنَا بِهِ أَزْوَاجاً مِنْهُمْ زَهْرَةَ ا لْحَيَا ةِ ا لدُّن يَا لِنَفْتِنَهُمْ فِي هِ وَر ِزْقُ رَبِّكَ خَيْرٌ وَأَب ْقَى
Wa 'Mur 'Ahlaka Biş-Şalāati Wa A şţabir `Alayhā Lā Nas'aluka R izqāan Naĥnu Narzuquka Wa A l-`Āqibatu Lilttaq wá 020-132 Аҳлингни намозга амр эт ва ўзинг унга сабр қил. Биз сендан ризқ сўрамасмиз. Биз сенга ризқ берурмиз. Оқибат тақвоникидир. وَأْمُرْ أَهْلَكَ بِا لصَّلاَةِ وَا صْطَبِرْ عَلَيْهَا لاَ نَسْأَلُكَ ر ِزْقاً نَحْنُ نَرْزُقُكَ وَا لْعَاقِبَةُ لِلتَّق ْوَى
Wa Qālū Lawlā Ya'tīnā Bi'ā yatin Min Rab bihi 'Awalam Ta'tihim Bayyinatu Mā Fī A ş-Şuĥufi A l-'Ū lá 020-133 Улар: «Бизга Роббидан оят-мўъжиза келтирса эди», дейдилар. Ахир, уларга аввалги саҳифалардаги нарсаларнинг баёноти келмадими? (Кофир ва мушриклар, Муҳаммад Роббидан бир лол қолдирувчи мўъжиза келтирса эди, дейдилар. Ахир, Қуръонда аввалги умматларга келган нарсаларнинг баёни келди-ку. Шу уларга кифоя қилмайдими?) <
Wa Law 'Ann ā 'Ahlaknāhum Bi`adh ā bin Min Qab lihi Laqālū Rab banā Lawlā 'Arsalta 'Ilaynā Rasūlāan Fanattabi`a 'Ā yātika Min Qab li 'An Nadh illa Wa Nakh zá 020-134 Агар Биз уларни у(келиши)дан олдин азоб-ла ҳалок қилганимизда эди, албатта: «Эй Роббимиз, бизга Пайғамбар юборганингда эди, хору зор ва шарманда бўлишимиздан олдин оятларингга эргашган бўлар эдик», дердилар. وَلَوْ أَنّ َا أَهْلَكْنَاهُم ْ بِعَذَا بٍ مِن ْ قَب ْلِهِ لَقَالُوا رَبَّنَا لَوْلاَ أَرْسَلْتَ إِلَيْنَا رَسُولا Qul Kullun Mutarab bişun Fatarab başū Fasata`lamū na Man 'Aşĥā bu A ş-Şirā ţi A s-Sawī yi Wa Mani A htad á 020-135 Сен:«Барча кутгувчидир. Бас, кутинглар. Албатта, кимлар тўғри йўл соҳиблари ва кимлар ҳидоят топганини билурсизлар», деб айт. (Пайғамбаримизга (с.а.в.) қилинган бу хитоб доимо янгиланиб туради.) قُلْ كُلٌّ مُتَرَبِّصٌ فَتَرَبَّصُوا فَسَتَعْلَمُو نَ مَنْ أَصْحَا بُ ا لصِّرَا طِ ا لسَّوِيِّ وَمَنِ ا هْتَدَى